The Church of St Georgije in Oplenac

Црква Св. Ђорђа

Saint Sava

Sveti Sava

Mother of God

Bogorodica

Jesus Christ

Isus Hristos

Our Lord

Gospod naš

Године 1903. Краљ Петар I Карађорђевић је изабрао место 337 метара високо, на врху Опленца као локацију за своју задужбину, цркву Св. Ђорђа. 1. маја 1910. године започета је градња цркве, према плановима Косте Ј. Јовановића. У јесен 1912. године црква је већ била скоро довршена и чекала на освећење. Архиепископ српски Димитрије је освештао цркву.

У затишјима између балканских ратова 1913. године и Првог светског рата 1914. године наступио је застој у довршењу цркве. Када је Аустроугарска окупирала Србију, пред зиму 1915. године, црква је била изложена бруталном пљачкању – скинут је и однет бакарни покривач са кубета и кровова, као и бакарна украсна оплата са портала. Нестали су и громобран, звона. Полупани су многи прозори, мермерни стубићи и орнаменти. Под изговором да ту може бити склоњена важна архива, окупатори су оскрнавили гробове у крипти.

IN ENGLISH

he church is a five-domed structure. The interior length of the temple is 30 metres (98 ft), and the height of the arch is 27 metres (89 ft). The width of each narthex is 9 metres (29 ft), and so is the span of the central dome. All four façades were made from white marble, which comes from the Venčac Mountain. The main façade, the most decorative one, is the western one. The portal’s semicircle hosts a mosaic icon of St. George, to whom the church is dedicated. Made in Venice according to the plan of the known Serbian artist, Paja Jovanović, on the basis of a golden mosaic, this icon symbolizes the victory of the Serbian people over its enemies. Above the portal, in a circle, the old Karađorđević Family Coat of Arms has been sculpted, on whose sides two typical men from Šumadija region are shown, holding the flags. The rest of it is mostly identical to the Coat of Arms of Serbia. The floor of the church was made in Munich, out of polished marble, in various colours. Lifted on a small podium, the throne for the King and Queen is made of polished green marble, its back is decorated with golden mosaic and mother-of-pearl, in the middle is the two-headed eagle. The arm-rest is made of marble from Dečani, while the entire seat rests on sculpted lions. The huge chandelier, 9 metres in diameter, is underneath the main dome, hanging in 8 places, above the pendent. It has been molten out of massive bronze, and weighs 1500 kilograms (3300 lb). In the chandelier is a Crown set upside-down (symbolising the lost Serbian Empire in Kosovo battle in 1389).

Info from Wikipedia

Mileševa monastery

Beli Anđeo

Налази се на шестом километру од Пријепоља на реци Милешевци. Рашки по стилу, подигао га је краљ Стефан Владислав (1234—1243) у првој половини XIII века као своју задужбину, а у њој је и сам сахрањен.

У припрати, коју је краљ Владислав доградио 1235. године, положио је мошти свог стрица светог Саве. Њих су Турци 1594. године приликом освајања пренели на Врачар (Београд) и спалили, у покушају да сломе српски дух.

Манастир је настао у време Латинског царства, када и настаје такозвани „пластични стил“ који се одликује монументалношћу, избегава декоративност и нагиње формама класичне антике. У манастирској цркви се 1377. године за краља Србљем и приморјемкрунисан је Твртко I Котроманић, сестрић Цара Душана. Стефан Вукчић Косача се у њој 1446. године прогласио „херцегом од Светог Саве“, по чему је Херцеговина добила име.

Манастир је данас седиште епископије Српске православне цркве на чијем је челу епископ Филарет Мићевић, под чијим су руководством окружење манастира и манастирски конаци добили изузетно сређен изглед.

Sveti Sava

Фреске Милешеве се убрајају међу најбоља европска остварења 13. века, а од њих најпознатији је Бели Анђео, која је у склопу фреске (Мироноснице на Христовом гробу.) Поред Белог анђела друга ремек-дела су Богородица из Благовести и Ктиторска композиција са портретом краља Владимира. Ова дела такође представљају и највеће домете сликарства тог доба у Европи.

Историјски портрети: Иконографија Немањића, на јужном зиду краљевић Владислав, а на североисточном ликови Немање, Светог Саве, Стефана Првовенчаног, Радослава и Драгослава.